"Zdrava voda - zdravi ljudi" novine-naslovi
Uloga medija u očuvanju životne sredine

Odnos medija prema životnoj sredini (uključujući i klimatske promene) prisutan je na medijskoj sceni Srbije i to u veoma u različitim oblicima, i, naravno, sa veoma različitim intenzitetom i učestalošću.

Generalno gledano, ako uporedimo koliko su sve druge teme zastupljene u medijima (štampa i nacionalne televizije), možemo uočiti da su objave i prilozi koji su posvećeni životnoj sredini, ekologiji i klimatskim promenama prisutni u znatno manjoj meri.

Mediji

Jedan od mogućih i osnovnih razloga može se definisati u slaboj specijalizaciji medija u odnosu na pomenute teme.

Ove teme spadaju u tzv. društvenu rubriku, kada govorimo o rubriciranju u ozbiljnim štampanim medijima.

Tabloidizacija medija

Može se zaključiti da je slaba specijalizacija nesumnjivo posledica komercijalizacije i sve prisutne “tabloidizacije” većeg dela medija. Potraga za senzacionalističkim temama, junacima i događajima, potiskuje ozbiljno, objektivno, odgovorno, a posebno istraživačko novinarstvo, a cilje je u osnovi što veća gledanost ili čitanost tog medija. Novinari, a posebno njihovi urednici, ne obraćaju posebno pažnju na ove značajne teme.

Izuzetak po pravilu predstavaljaju akcidenti, odnosno neželjeni događaji koji imaju dramatične manifestacije i posledice. Ovde pre svega mislimo na poplave, suše, nevremena sa velikom materijalnom štetom, kao i pojave koje su povezane sa zagađenjima većih razmera. Tek ovakvi događaji mogu da izazovu šire zanimanje medija za ove fenomene, posebno kad se govori o preventivi, kao i mogućim globalnim konsekvencama. Najčešće je tu reč o malim vestima ili nabrajanju određenih problema sa kojima se suočavaju pojedine lokalne zajednice.

Naslovna

Senzacionalistički naslovi u štampanim medijima

Tekstovi i prilozi vezani za klimatske promene su takoreći isključivo tema kao deo pojedinih manifestacija (Dan planete Zemlje) ili kao posledica neuobičajenih metereoloških prilika. Opasnost od globalnog zagrevanja postaje šira tema tek kada dođe do pojave vremenski dužeg povećanja temperature i suše.

Najvažniji i najinformativniji tekstovi koji se bave ovom problematikom su oni koji se uglavnom prenose iz strane štampe i stranih medija. “Klimatske promene” predstavljaju relativno novu temu koja se direktno povezuje sa očiglednom metereološkom situacijom.

Šta to znači? U slučaju neuobičajenih metereoloških prilika (veoma blage zime, vrela proleća ili kišna leta) dolazi do povećanja broja tekstova koji se bave ovom tematikom. Može se zaključiti da su veoma retki tekstovi i analize koji se u suštini bave ekonomskim i promenama u životnoj sredini kao posledica klimatskih promena.

Objavljeni tekstovi ili reportaže obično su klasični izveštaji iz stranih medija o održanim međunarodnim konferencijama posvećenim ovoj temi.

Naravno, ne treba zaboraviti ni povremene senzacionalističke napise o predstojećoj apokalipsi i propasti čovečanstva. Takvi tekstovi se povremeno plasiraju zajedno sa mističnim proročanstvima, posebno u medijima tabloidnog karaktera.

On-line mediji

Možemo reći da poseban fenomen predstavljaju on-line mediji. Primetno je da je, takođe, došlo do opšte tabloidizacije on-line medija.

Razne teme poput klimatskih promena, zagađenja i GMO-a veoma često su povezane sa raznim teorijama zavere koje ponekad imaju i određenu senzacionalističku, političku, kulturološku i ideološku konotaciju.

Sa sigurnošću se može pretpostaviti da su društvene mreže, posebno Facebook, glavni generatori takvog predstavljanja stvarnostii ovih problema.

kemtrejls

Jedna od Facebook stranica…

Mistifikacija, ignorancija, politizacija i isključivost, glavne su karakteristike ovakvih objava. Ovi primeri jasno ukazuju na nedostatke u odnosu: društvo-obrazovni sistem-mediji. Teško je moguće zamisliti da će se situacija popraviti bez jasne koncepcije i pristupa u odnosu na profesionalni i vrednosni sistem medija i obrazovanja.

Šta je neophodno učiniti? Potrebno je značajno osnažiti one redakcije i novinare, kao i ljude u obrazovnom sistemu, koji će ovim temama prići na zanimljiv i objektivan način, uz neophodno korišćenje znanja i saveta stručnjaka kao i iskustva drugih zemalja.

Neophodna saradnja

Danas je valjda svima jasno da su vladin, nevladin sektor i mediji na vrlo sličnom zadatku kada je u pitanju zaštita životne sredine. Interes celokupne zajednice treba da bude očuvanje životne sredine, a ulogu medija u tom smislu treba posmatrati krajnje afirmativno.

Možemo reći da se putem štampe, radija, televizije i interneta ostvaruje neformalno ekološko obrazovanje i vaspitanje, jer zbog same kompleksnosti problema zaštite životne sredine nije dovoljno da se njime bave jedino porodica i/ili institucije formalnog obrazovanja. Kratki sadržaji i forme koji se putem medija emituju o problemima i temama koje najčešće ne postoje u školskim programima značajno doprinose obrazovanju celokupne populacije zemlje. A opšti je zaključak da samo ekološki edukovani građani mogu na pravi način da se uključe u procese zaštite životne sredine, pre svega tako što se uključuju i formiraju lokalna ekološka društva, ekološke pokrete, ekološke škole, organizuju akcije i dr. i na taj način vrše kontrolu sprovođenja zakona i utiču na ponašanje vlasti na državnom i lokalnom nivou.

 

krusevac.link 1

 

About the author

Related Post

Leave a comment

Your email address will not be published. Required fields are marked *

ARHIVA
Izrada sajta i hosting: Hosting - Srbija
Facebook Auto Publish Powered By : XYZScripts.com