Petrogradske priče Nikolaja Gogolja vraćaju nas u grad koji nije pozornica, već živi mehanizam. Iza hladne fasade carske prestonice otvaraju se svetovi apsurda, straha i tihe nelagode, u kojima mali ljudi pokušavaju da sačuvaju razum i dostojanstvo.

Gogoljeva satira istovremeno nasmejeva i ume da zaboli, dok birokratija, ravnodušnost i pritisak sistema melju identitet pojedinca. Ovo je knjiga koja i danas zvuči drsko savremeno, jer prepoznajemo grad, mehanizme i onu tanku liniju između lucidnosti i ludila.