Ovaj veliki podvižnik i svetilnik crkve pravoslavne rodio se blizu Sofije u mestu Skrinu, u vreme cara Borisa. Rodio se od bednih no čestitih roditelja. Po smrti roditelja on se zamonaši i udalji u jednu divlju goru, i tu u jednoj pećini počne se podvizavati. Pretrpeo je tu mnoge napasti od demona i od ljudi, od razbojnika i od svojih srodnika. Potom se preseli u planinu Rilsku, i nastani u jednom šupljem drvetu. Hranio se samo travom, i bobom, koji tu u blizini počne rasti po Božjem Promislu. Mnoge godine on nije video lica čovečjeg, dok ga, opet po Božjem Promislu, ne otkriju čobani, koji su tragali za svojim izgubljenim ovcama. Tako se svetitelj pročuje među ljudima, i ljudi mu počnu dolaziti tražeći pomoć u bolestima i mukama. Posećivao ga je i sam car bugarski Petar, i tražio od njega saveta. Mnogi revnitelji duhovnog života nastane se u blizini Jovanovoj. Tu se ubrzo postroji hram i manastir. Sveti Jovan upokojio se mirno u Gospodu 18. avgusta 946. godine, u sedamdesetoj godini svoga života. Po smrti javio se učenicima svojim. Mošti njegove prenesene su najpre u Sofiju, pa u Mađarsku, pa u Trnovo, i najzad u manastir Rilski gde i danas počivaju. Rilski manastir je kroz vekove bio kula svetilja i mesto sile čudotvorne i utehe duhovne za narod hrišćanski u Bugarskoj, naročito u teška vremena robovanja pod Turcima.