U eri u kojoj su lokalni mediji najugroženiji, a propaganda nezaustavljivo raste, SLAPP tužbe postale su ključni alat vlasti i moćnika za disciplinovanje novinara. O tome svedoči Jelena Zorić, novinarka BIRN-a i nedeljnog lista Vreme, koja je u poslednje dve godine postala meta više tužbi – mahom od optuženih za organizovani kriminal i osoba bliskih vlasti.

„Svrha ove vlasti jeste da tim tužbama ugasi male lokalne medije, a one jače nauči kako se pišu tekstovi – tj. kako to njima odgovara“, kaže Zorić. Tekstovi koje je pisala za BIRN nisu se direktno odnosili na nju. Tužbe su bile usmerene na urednike i direktorku. U slučaju nedeljnog lista Vreme, situacija je drugačija.

Tužba tužbu stiže

„Tužio me je kum Predraga Koluvije, vlasnika Jovanjice, jer sam prenela izjavu tužioca iz sudnice – da je Sergej Mrđa uhapšen zbog skanka (vrsta narkotika) na granici sa Mađarskom. Iako se kasnije ispostavilo da informacija nije bila potpuna, odnosno tužioc nije u do kraja završio svoju rečenicu i da je Mrđa oslobođen u Mađarskoj, ja sam samo prenela ono što je rečeno u sudu. Umesto demantija – odmah tužba. A onda, kada sam to ispričala u jednoj televizijskoj emisiji – stigla je još jedna tužba, za istu stvar. Dakle, u malom vremenskom razmaku – dve tužbe za identičan sadržaj.“

Jelena Zorić je u poslednje dve godine dobila više tužbi od osoba optuženih za organizovani kriminal FOTO: CINK

Zorić dodaje da su je tužili i Veljko Belivuk, Marko Miljković i još jedan pripadnik takozvanog „Belivukovog klana“  jer je u javnosti govorila da su pripadnici organizovane kriminalne grupe – što je zapravo i pravna kvalifikacija optužnice protiv njih.

„Svi postupci su i dalje u toku. Traže se ogromne sume – cifre koje ja ne bih mogla da zaradim ni za deset godina“, ističe Zorićeva.

Što se BIRN-a tiče, trenutno je u toku šest SLAPP postupaka, a jedna od tih tužbi vezana je za tekst koji je ona pisala.

„Još jedna odlika SLAPP-a je odugovlačenje. Suđenja traju godinama. To iscrpljuje i medije, i novinare, i istinu“, kaže ona.

U većini slučajeva sudovi takve tužbe prihvataju bez provere očigledne zloupotrebe prava. Time šalju jasnu poruku – ako si moćan, možeš da tužiš i kad znaš da nećeš dobiti. Cilj nije presuda, već proces. A dok traje – novinar ćuti.

Ono što posebno zabrinjava, prema njenim rečima, jeste što se SLAPP mehanizam sve češće koristi da se uguši svaka kritika – bez obzira na to da li je ona zasnovana na činjenicama, na izveštajima sa suđenja, na podacima iz zvaničnih institucija.

„Do pre dve godine nisam imala nijednu tužbu. Više od 20 godina sam u novinarstvu. A onda, kada je SLAPP postao popularan kod nas, u roku od nekoliko meseci dobila sam više tužbi – i to od osoba optuženih za organizovani kriminal.“

SLAPP postupci menjaju način rada novinara

Zato je, kako kaže, morala da promeni način rada. Sada još pažljivije bira advokate, angažuje stručnjake upućene u temu SLAPP-a, jer je jasno da tužbe imaju za cilj da zastraše i zaustave novinarski rad.

„Svi mi novinari trpimo represiju vlasti, ali najveću štetu trpe čitaoci. Ako SLAPP zaživi kao norma – nestaće istina, nestaće informacije“, kaže Jelena Zorić.

„Ne postoji novinar koji ne oseća pritisak ove vlasti. Neki možda misle da žive dobro, da mnogo zarađuju – ali oni su deo propagandne mašinerije. Mi koji se bavimo istraživačkim novinarstvom možda ćemo iz svega ovoga izaći još bolji. Ja sam neko ko uvek traži dobar ugao.”

Uprkos pritiscima, ona poručuje da neće odustati.

„Ja ću nastaviti da radim. Sudije će nastaviti da sude. A možda jednog dana, kada se vlast promeni, te sudije budu sudile i same sebi.“

Zorić podseća i da male redakcije moraju što češće da se obraćaju NUNS-u za besplatnu pravnu pomoć, da sarađuju sa nevladinim organizacijama koje se bave SLAPP-om i, najvažnije, da se međusobno umrežavaju.

„Moramo širiti jedni drugima priče. I kada je priča rizična – raditi je zajedno.“

„Naša najveća satisfakcija nije plata. To su čitaoci – kad o nekoj priči pričaju, kad se ona deli. Vreme, kao nedeljni list, ima svoj identitet decenijama. Vlasti se menjaju – Vreme ostaje“, zaključuje Jelena Zorić.

Svaka reč upornih, nemirnih novinara koji ne pristaju na ućutkivanje – to je najveća pretnja onima koji bi da zatru, uguše javnu reč. Pre će nestati milioni iz fondova i tendera nego što će nestati novinar koji pamti šta je rečeno u sudnici. Zato je cilj onih koji pokreću SLAPP postupke jasan: „Ako si mali – gasi se; ako si veliki – uči kako da slušaš“. Ili bolje rečeno: „Uči kako da ćutiš“. Za istraživačke novinare ćutanje nije opcija. Jer, kada mediji ućute – sledeći na redu su građani.

Izvor: KruševacPRESS