U izdanju Vulkan izdavaštva upravo je objavljena knjiga Same u tišini, potresno dokumentarno delo koje donosi svedočanstva žena zatvorenih u iranskim zatvorima zbog onoga što jesu i u šta veruju. Knjiga je od danas dostupna u prodaji i već na prvo čitanje jasno je da nije reč o još jednom publicističkom naslovu, već o knjizi koja nosi težinu svedočanstva i istorijskog dokumenta.

Autorka je Narges Mohamadi, dobitnica Nobelove nagrade za mir za 2023. godinu, jedna od najistaknutijih boraca za ljudska prava u Iranu, koja je veliki deo svog života provela u zatvoru upravo zbog svog rada. Od decembra prošle godine Nerges Mohamadi ponovo je u zatvoru, bez jasnog obrazloženja iranskih vlasti za ovaj čin.

Šta stoji iza originalnog naslova?

Originalni naslov knjige glasi White Torture i odnosi se na takozvanu „belu torturu“ – oblik psihološkog mučenja koji ne ostavlja vidljive tragove, ali razara ličnost iznutra. Dugotrajna samica, senzorna deprivacija, stalno nošenje poveza preko očiju, uskraćivanje medicinske pomoći i potpuna neizvesnost čine osnovu ove metode.

Međutim, naslov koji je odobren na našem jeziku Same u tišini naglašava upravo ono što je u središtu knjige: izolaciju, oduzimanje glasa i sistematsko brisanje prisustva.

Zašto je ova knjiga važna sada?

 Iran funkcioniše kao teokratska država u kojoj su politička, sudska i verska moć duboko isprepletene. Kritika sistema, naročito kada dolazi od žena, često se kažnjava zatvorom, izolacijom i psihološkim nasiljem. Upravo zato se mnoge zatvorenice u knjizi opisuju kao politički taoci, a ne kao klasične zatvorenice.

Intervjui u knjizi Same u tišini nastajali su dok su neke žene još bile u zatvoru, a druge pod stalnom pretnjom ponovnog hapšenja. Njihova svedočenja nisu retrospektiva iz sigurnosti, već govor iz prostora straha, što ovoj knjizi daje izuzetnu autentičnost.

U trenutku kada je tek stigla u knjižare, Same u tišini već prevazilazi okvir novog izdanja i otvara ozbiljno pitanje: da li je ovo knjiga koja će obeležiti ovu godinu?