Postradali za veru Hristovu u vreme Julijana Odstupnika u Brusi azijskoj. Namesnik carski Junije dovede ove svetitelje do vrućih voda i upita Patrikija: „Кo stvori ove lekovite vode, zar ne naši bogovi Eskulap i drugi, kojima se mi klanjamo?” Odgovori sveti Patrikije: „Vaši su bogovi demoni, a ove vode kao i sve ostalo stvorio je Hristos Gospod i Bog naš”. Onda upita namesnik: „A da li će te tvoj Hristos spasti, ako te ja bacim u ovu vrelu vodu?” Odgovori svetitelj: „Ako hoće, On me može sačuvati cela i nepovređena, premda bih ja želeo, da se u toj vodi razrešim od ovog vremenskog života, da bih sa Hristom večno živeo; no neka bude na meni Njagova sveta volja, bez koje ni vlas ne otpada sa glave čovekove!” Čuvši ovo namesnik naredi te Patrikija baciše u vrelu vodu. Vrele kaplje prsnuše na sve strane i ožegoše ljuto mnoge prisutne, no svetitelj Božji, na čijem jeziku beše neprestana molitva, osta nepovređen kao da stajaše u hladnoj vodi. Videći ovo, namesnik razjari se od srama i naredi, da se i Patrikiju i ostaloj trojici njegovih prezvitera odseku glave sekirom. Tada nezlobivi ovi sledbenici Hristovi očitaše molitvu i položiše svoje glave pod sekiru dželatsku. Кada im glave behu odsečene, duše njihove vesele uzneše se u svetlo carstvo Hristovo, da večno caruju.