Кao negda Ana, majka Samuilova, tako i Ana, majka Stefanova moljaše se Bogu, da joj Bog da jednoga sina. Moleći se tako jednom u crkvi Vlaherni pred ikonom Presvete Bogorodice, uhvati je lak san, u kome ona vide Presvetu Devu, kao sunce sjajno, i ču glas od nje: „Idi, ženo, s mirom, prema molitvi tvojoj imaš sina u utrobi tvojoj”. I, zaista, zače Ana i rodi sina, ovoga svetoga Stefana. U šesnaestoj godini primi Stefan čin inočki na gori Aksentijevoj prema Carigradu, od starca Jovana, od koga se nauči mudrosti božanskoj i podvižništvu. A kada se starac Jovan upokoji u Gospodu, Stefan osta na toj gori strogo podvizavajući se i prilažući trud ka trudu. Njagova svetost privuče mu mnoge učenike. Кada car Кonstantin Кopronim progonjaše ikone, još žešće od svoga skvernoga oca, Lava Isavrjanina, Stefan se pokaza kao revnosni zaštitnik poštovanja svetih ikona. Bezumni car primaše razne gnusne klevete protiv Stefana, a i sam udešavaše razne spletke, samo da bi Stefana slomio i s puta uklonio. Stefan bi prognan na ostrvo Prokonis, potom doveden u Carigrad, okovan i bačen u tamnicu, gde ga sretoše tri stotine četrdeset dva monaha sužnja, iz raznih strana dovedenih u tamnicu, zbog ikonopoštovanja vrgnutih. U tamnici oni svršavahu sve crkveno pravilo kao u manastiru. Opaki car osudi Stefana na smrt. Svetitelj predvide svoju smrt na četrdeset dana i oprosti se s bratijom. Sluge careve izvukoše ga iz tamnice i bijući ga i trzajući vukoše ga po ulicama carigradskim prizivajući sve one, koji su uz cara, da udaraju kamenjem „protivnika careva”. Neko od jeretika udari drvetom svetitelja po glavi, i svetitelj izdahnu. Кao što sveti Stefan prvomučenik postrada od Jevreja, tako i ovaj Stefan postrada od ikonobornih jeretika. Postrada ovaj slavni Hristov vojnik 767. godine u pedeset trećoj godini svoga zemnoga života, i bi uvenčan slavom neuvelom.