Rođen u gradu persijskom Elapi, ili Vilatu, od hrišćanskih roditelja, u hrišćanskoj veri vaspitan i hrišćanskom ženom oženjen. Car persijski Izdigerd zavoli Jakova zbog njegove darovitosti i okretnosti, i učini ga pravim plemićem na dvoru svome. Polaskan carem Jakov se prelesti i prinese žrtvu idolima, kojima se i car klanjaše. Čuvši za ovo, mater njegova i žena, napisaše mu jedno prekorno pismo, u kome ga oplakaše kao bogootpadnika i duševnog mrtvaca, moleći ga ipak pri kraju pisma, da bi se pokajao i Hristu povratio. Ganut ovim pismom Jakov se gorko pokaja i pred carem odvažno ispovedi veru svoju u Hrista Gospoda. Rasrđen car osudi ga na smrt, no s tim, da mu se odseca sve deo po deo tela, dok ne izdahne. Dželati doslovce ispuniše ovu zapovest svoga nečestivog cara, i odsekoše Jakovu najpre prste na rukama, pa prste na nogama, pa noge pa ruke, pa ramena, najzad i glavu. Pri svakom sečenju mučenik pokajani odavaše blagodarnost Bogu. Iz njegovih rana ishođaše blagouhani miris kao od kiparisa. Tako ovaj divni muž otkaja greh svoj i predstavi se dušom Hristu Bogu svome u Carstvu nebeskom. Postrada oko 400. godine. Glava mu se nalazi u Rimu, a deo moštiju u Portugaliji, gde se praznuje 22. maja.