1519 – Španski osvajač Hernana Kortez stigao je u Meksiko, gde su ga Asteci, verujući da je on reinkarnacija asteškog božanstva Kecalkoatl, primili s najvećim počastima.

1520 – Po naredbi danskog kralja Kristijana II izvršen je pokolj više od 80 švedskih sveštenika i plemića. „Stokholmsko krvoproliće“ podstaklo je ustanak kojim je, pod vođstvom Gustava Vase 1521. Švedska oslobođena danske vlasti.

1656 – Rođen je engleski astronom i geofizičar Edmund Halej, koji je prvi odredio putanju jedne komete i predvideo njeno periodično pojavljivanje (Halejeva kometa). Izradio je prvi katalog sjajnih zvezda južnog neba i prvu meteorološku kartu.

1674 – Umro je engleski pisac Džon Milton, po mnogima najveći engleski pesnik uz Šekspira. Pristalica Olivera Kromvela i građanske revolucije postaje 1649. sekretar za latinski u Kromvelovoj vladi i piše političke religiozne i filozofske pamflete. Svoja najbolja dela napisao je nakon restauracije, slep, siromašan i razočaran u politiku i društvo („Izgubljeni raj“, „Ponovo zadobijeni raj“, „Samson Borac“).

1793 – Prvi put je za javnost otvoren Luvr, dvorac francuskih kraljeva od 1204, koji je odlukom revolucionarne vlade 1791. pretvoren u muzej.

1805 – Smederevski dizdar Muharem Guša Bošnjak predao je ključeve grada vođi Prvog srpskog ustanka Karađorđu. Tim činom Smederevo se uvrstilo među prve srpske varoši koje je Karađorđe oslobodio od Turaka.

1847 – Rođen je irski književnik i pozorišni kritičar Bram Stoker, autor romana o Drakuli (1897), koji je za autorova života ostao potpuno nezapažen. Otkrila ga je filmska produkcija ostvarivši niz filmova o egzotičnom transilvanskom grofu-vampiru.

1858 – Posle pobede nad turskom vojskom na Grahovu, Crna Gora je dobila međunarodno utvrđene granice prema Otomanskom carstvu, za koje su garantovale velike sile – Rusija, Austrija, Francuska i Pruska.

1895 – Nemački fizičar Vilhelm Konrad Rendgen otkrio je X zrake koji su po njemu nazvani Rendgenovi zraci. Za taj izum dobio je 1901. Nobelovu nagradu za fiziku.

1900 – Rođen je srpski kompozitor, dirigent, muzički pedagog i kritičar Mihailo Vukdragović, profesor i rektor Muzičke akademije u Beogradu, član Srpske akademije nauka i umetnosti (simfonijska poema „Put u pobedu“, kantate „Srbija“, „Svetli grobovi“, „Vezilja slobode“, solo pesme, gudački kvarteti, filmska i scenska muzika).

1917 – Savet narodnih komesara uspostavljen je kao nova vlada Rusije s Lenjinom na ccelu. Lav Trocki postao je komesar za inostrane poslove, a Staljin komesar za narodnosti.

1917 – Umro je srpski pisac Milutin Bojić, autor poeme „Plava grobnica“ posvećene masovnom sahranjivanju srpskih vojnika u more, posle povlačenja preko Albanije u Prvom svetskom ratu. Sahranjen je na solunskom groblju Zejtinlik. Napisao je četiri knjige pesama i više drama, uključujući „Kraljevu jesen“ i „Uroševu ženidbu“.

1923 – Sprečen je pokušaj Adolfa Hitlera u Minhenu da s generalom Ludendorfom izvede puč. Vođa nacista je uhapšen četiri dana kasnije i osuđen na pet godina zatvora, ali je krajem 1924. amnestiran. Tokom boravka u zatvoru napisao je knjigu „Maj kampf“ (Moja borba), koja je kasnije postala biblija nacizma.

1942 – Savezničke snage pod komandom generala Dvajta Ajzenhauera počele su iskrcavanje u severnoj Africi u Drugom svetskom ratu. Borbe protiv nemačko-italijanskih trupa završene su 13. maja 1943. pobedom Saveznika.

1960 – Kandidat Demokratske stranke Džon Kenedi postao je u 43. godini najmlađi predsednik u istoriji SAD. Ubijen je u atentatu u Dalasu 22. novembra 1963.

1986 – Umro je ruski političar Vjačeslav Molotov, šef sovjetske diplomatije od 1939. do 1949. i od 1953. do 1956, glavni pregovarač sa nacističkom Nemačkom u pripremi sovjetsko-nemačkog pakta o nenapadanju (1939). Od 1931. do 1941. bio je i predsednik Saveta narodnih komesara (vlade). Jedan od najbližih Staljinovih saradnika, isključen je iz partije u junu 1957. i smenjen sa svih funkcija. Vraćen je u partiju 1984. u 95. godini života.

1989 – Daglas Vajlder izabran je za guvernera Virdžinije, kao prvi crnac u istoriji SAD koji je postao guverner jedne američke države. Istog dana Dejvid Dinkins je izabran za prvog crnog gradonačelnika Njujorka.

1998 – Sud u Bangladešu osudio je na smrt 15 bivših oficira, optuženih za ubistvo bangladeškog predsednika šeika Mudžibura Rahmana u vojnom udaru u avgustu 1975.

1999 – Umro je slovenački i jugoslovenski gimnastičar Leon Štukelj, najstariji olimpijski šampion i prvi olimpijski pobednik sa prostora bivše Jugoslavije. Štukelj je osvojio šest olimpijskih medalja, među kojima tri zlatne, dve u Parizu 1924. i jednu u Amsterdamu 1928.

2001 – Pripadnici jedinica za specijalne operacije Srbije („Crvene beretke“) počeli su protest u centru za obuku u Kuli. Četiri dana kasnije oni su transporterima blokirali ceo centar i deo autoputa u Beogradu. Protest je završen 17. novembra nakon pregovora s vladom Srbije.

2001 – Francuski gornji dom parlamenta, Senat, usvojio je zakon kojim se Korzici dozvoljava ograničena autonomija, iz kojeg su prethodno izbačeni mnogi ključni članovi.

2002 – Savet bezbednosti UN je na javnoj sednici jednoglasno usvojio Rezoluciju 1441 o razoružanju Iraka.

2004 – Ubila se Iris Čang, autorka knjige „Silovanje Nankinga“, koja predstavlja osvedočenu istoriju japanske brutalnosti u Kini tokom 30-tih godina prošlog veka. Knjiga je pokrenula preispitivanje tamne istorije japanske okupacije Kine.

2010 – Nobelovu nagradu za mir dobio je kineski disident Lju Sjaobo „zbog svoje dugogodišnje i nenasilne borbe za fundamentalna ljudska prava u Kini“.

2010 – Savet ministara Evropske unije ukinuo je vize Bosni i Hercegovini i Albaniji.

2012 – Francuskinja Mirej Balestrazi izabrana je za predsednicu Interpola kao prva žena na čelu te međunarodne organizacije za policijsku saradnju.

2015 – U Hrvatskoj održani parlamentarni izbori na kojima ni jedna od lista nije osvojila apsolutnu većinu.