Rodom iz Antiohije. U mladosti izučio beše dobro grčku filosofiju, medicinu i živopis. U vreme delatnosti Gospoda Isusa na zemlji, sveti Luka dođe u Jerusalim, gde vidi Spasitelja licem u lice, čuje Njagovu spasonosnu nauku i bude svedok čudesnih dela Njagovih. Poverovavši u Gospoda, sveti Luka bi uvršćen u Sedamdeset apostola i poslat na propoved. Zajedno sa Кleopom video vaskrslog Gospoda na putu za Emaus (Lk 24, 12-31). Po silasku Duha Svetoga na apostole Luka se vratio u Antiohiju, i tamo je postao satrudnik apostola Pavla, s kojim je putovao i u Rim, obraćajući u veru Hristovu Jevreje i neznabošce. „Pozdravlja vas Luka, ljekar ljubljeni”, piše Кološanima apostol Pavle (Кol 4, 14). Ne molbu hrišćana napisao Jevanđelje, oko 60. godine. Po mučeničkoj smrti velikog apostola Pavla, sveti Luka je propovedao Jevanđelje po Italiji, Dalmaciji, Makedoniji i drugim stranama. Živopisao ikonu Presvete Bogorodice – i to ne jednu nego tri, a tako isto i ikone svetih apostola Petra i Pavla. Otuda se sveti Luka smatra osnivačem hrišćanskog ikonopisa. Pod starost posetio je Liviju i Gornji Misir. Iz Misira se vratio u Grčku, gde je nastavljao s velikom revnošću propovedati i ljude Hristu obraćati, bez obzira na svoju duboku starost. Napisao je sveti Luka Jevanđelje i Dela svetih apostola, i oboje posveti Teofilu, knezu Agaje. Beše mu osamdeset četiri godine, kada ga zlobni idolopoklonici udariše na muke Hrista radi i obesiše o jednoj maslini u gradu Tivi (Tebi) Beotijskoj. Mošti čudotvorne ovoga divnog svetitelja behu prenesene u Carigrad u vreme cara Кonstancija, sina Кonstantinovog.