Imaju troji sveti vrači, po imenu Кozma i Damjan. Jedni se mirno upokojiše 1. novembra, drugi behu kamenovani u Rimu 1. jula, a ovi treći behu iz Arabije, i o ovima je reč pod današnjim datumom. Behu lekari po zanimanju; no kada primiše veru Hristovu, isceljivahu bolesnike imenom Gospoda Isusa Hrista. I behu se pročuli na sve strane zbog svog čudotvornog lečenja. Zlobni neznabošci uhvatiše ih i odvedoše pred kneza Lisija u grad Egas. Pa pošto se ova sveta braća ne hteše ni po kakvu cenu odreći Hrista, behu najpre bačeni u more, a potom u oganj. No Bog Svemogući spase ih i od potopa i od ognja. Angel Gospodnji javi im se i spase ih. Кnez neznabožački pripisivaše to nekoj njihovoj vradžbini. A oni mu odgovoriše: „Nikakvu vradžbinu mi, niti znamo, niti potrebujemo, nego imamo silu Hristovu, koja spasava i nas i svakoga ko priziva presveto ime Hristovo”. Tada ih udarahu kamenjem, no kamenje se odbijaše od njih; streljahu ih strelama, no i strele se odbijahu od njih. Najzad ih mačem obezglaviše. Sa njima postradaše i venac slave primiše sveti Leontije, Antim i Evtropije. Postradaše u vreme Dioklecijana i Maksimijana. Čudesa mnoga javiše se i od njihovih svetih moštiju, kao i od njih živih.