Maloletnici su jedna od najugroženijih grupa o kojima se izveštava u medijima.

Mediji u Srbiji retko izveštavaju o deci, a kada to čine najčešće su to prilozi sa negativnom konotacijom i izraženim  senzacionalizmom, ocenjuju stručnjaci.

“Neuporedivo je veća šansa da dete dospe u medije ako je direktno ili indirektno akter tuče, saobraćajne ili neke druge nesreće ili zlostavljanja, nego ako je postiglo neke zapažene rezultate u školi, na takmičenju ili inicirao pozitivne akcije ili promene u društvu. Mediji na taj način deci šalju izrazito negativnu poruku da su incidenti za medije i društvo bitniji od uspeha”, ističe  Marko Nedeljković, Predsednik Centra za profesionalizaciju medija i medijsku pismenost.

Mediji često ne poštuju pravo na privatnost maloletnika

Brojni su primeri povrede prava maloletnih osoba prilikom medijskog izveštavanja. Među najozbiljnijima je povreda prava na privatnost. U medijskim prilozima često se stavlja crna traka preko očiju maloletnika iako se na taj način ne štiti identitet.

“Objavljuju se i nedovoljno zamućene fotografije lica, preuzimaju i dele fotografije sa društvenih mreža bez dozvole i zaštite identiteta, snimaju i fotografišu maloletnici  na ulici, u sudnicama, bolnicama i na drugim mestima bez dozvole i adekvatne zaštite njihove privatnosti. Često je i otkrivanje identiteta deteta kroz informacije koje mediji objave, a koje omogućavaju prepoznavanje, iako ne sadrže direktne podatke poput imena ili fotografije, kao što je objavljivanje mesta ili zgrade gde maloletna osoba živi, škole i razreda koje pohađa i slično“, objašnjava Teodora Koledin iz Novosadske novinarske škole.

Veliki problem je i kršenje pretpostavke nevinosti koji je, naročito, bio izražen nakon tragičnih događaja od 3. maja prošle godine.

„Nakon 3. maja, mediji su istovremeno kršili dva načela – pretpostavku nevinosti i pravo na privatnost maloletnika.  Obelodanjen je identitet maloletnog osumnjičenog (ime, prezime, godine, fotografija) kao i informacije iz privatnog života (profesije majke i oca, detalji o porodičnim odnosima,…). Spekulisalo se o njegovom mentalnom zdravlju i mnogi mediji su izvlačili zaključke o krivici pre nego što je pravosudni proces i započeo“, dodaje Teodora Koledin.

Izvor: KruševacPRESS