Ima mučeništva dragocenijeg od dragocenog. Dragocenost mučeništva zavisi od veličine blaga koje jedan hrišćanin napusti, i mesto toga primi stradanje; i zavisi još od veličine stradanja, koje on podnese Hrista radi. Sveti Teodor, vojvoda rimski, u vojsci cara Likinija, i gradonačelnik grada Iraklije, prezre i svoju mladost, i lepotu, i čin vojvodski, i milost carsku, i mesto svega toga primi na se grozne muke Hrista radi. Najpre bi Teodor šiban, i primi šest stotina udaraca po leđima i pet stotina po trbuhu; potom bi na krst dignut i sav strelama izrešetan. Najzad mačem posečen. Zašto sve to? Zato što Teodor sveti ljubljaše Hrista Gospoda iznad svega u svetu; što prezre glupu idolopokloničku sujevericu cara Likinija, što skruši idole od srebra i zlata, i razdade komađe od njih siromasima; što obrati mnoge u veru Hristovu, i što pozva i samoga cara Likinija da se odreče idola i poveruje u jedinog živog Boga. Za sve vreme mučenja sveti Teodor je neprestano govorio: „Slava Tebi Bože moj, slava Ti!” Postrada sveti Teodor 8. februara 319. godine u tri časa po podne, i preseli se u carstvo Hristovo. On se smatra zaštitnikom vojnika koji ga prizivaju u pomoć. Čudotvorne mošti njegove prenete su iz Evhaite u Carigrad i sahranjene u crkvi Vlaherni (v. 8. jun).