732 – Franački vladar Šarl (Charles) teško je porazio u bici kod Poatjea Saracene i time definitivno zaustavio njihov dalji prodor u zapadnu Evropu, što mu je donelo nadimak Martel (Čekić). Poznat je pod imenom Karlo Martel.
1400 – Umro je engleski pisac Džefri Čoser (Geoffrey Chaucer) začetnik moderne engleske književnosti. Njegove „Kenterberijske priče“ smatraju se najznačajnijim delom engleske srednjovekovne književnosti.
1415 – Englezi su u Stogodišnjem ratu, pod komandom kralja Henrija V (Henry), naneli težak poraz Francuzima u bici kod Azenkura na severu Francuske.
1495 – U Portugaliji je na presto stupio kralj Manuel I Veliki ili Srećni (Manoel). Finansirao je istraživačke poduhvate moreplovaca Vaska da Game (Vasco), Pedra Alvareša Kabrala (Alvarez Cabral) i drugih, čija su otkrića potom postala portugalske kolonije, a Portugalija svetska pomorska i kolonijalna sila. Tokom njegove vladavine iz zemlje su proterani Jevreji i Maori.
1616 – Holandski moreplovac Dirk Hartog na putu prema Javi otkrio je zapadne obale Australije.
1647 – Umro je italijanski matematiar i fizičar Evangelista Toričeli (Torricelli), savremenik i nastavljač Galilejevog dela, pronalazač živinog barometra (1643 ili 1644).
1806 – Rođen je nemački filozof Kaspar Šmit (Schmidt), poznat kao Maks Štirner (Max Stirner), ideolog anarhizma, čije je delo „Jedini i njegova svojina“ (1845) izazvalo burnu reakciju građanske inteligencije, pa je jedno vreme bilo zabranjeno.
1815 – Srpski knez Miloš Obrenović postigao je sporazum sa vezirom Beogradskog pašaluka Marašli Ali pašom o mešovitoj srpsko-turskoj upravi, čime je završen oružani deo Drugog srpskog ustanka.
1825 – Rođen je austrijski kompozitor, violinista i dirigent Johan Štraus Mlađi (Johann Strauss), proslavljeni „kralj valcera“ i jedan od glavnih predstavnika klasične bečke operete („Slepi miš“, „Ciganin baron“, „Noć u Veneciji“, „Na lepom plavom Dunavu“, „Priče iz bečke šume“).
1838 – Rođen je francuski kompozitor Žorž Bize (Georges Biset) autor opere „Karmen“, jednog od remek-dela francuske i svetske operske scene, čije je prvo izvođenje 1875. godine naišlo na loš prijem publike i kritike.
1881 – Rođen je španski slikar i vajar Pablo Pikaso (Picasso) jedan od najvećih i najuticajnijih umetnika 20. veka, koji je sa Žoržom Brakom (George Braque) napravio prekretnicu u evropskom slikarstvu, stvarajući novu koncepciju oblika i prostora („Gospođice iz Avinjona“, „Gernika“, „Rat i mir“).
1918 – Kod mesta Vitorio Veneto počela je jedna od poslednjih bitaka u Prvom svetskom ratu, koja je završena 3. novembra pobedom Italijana nad već dezorganizovanom austrougarskom vojskom.
1936 – Vlade Nemačke i Italije potpisale su tajni protokol o uzajamnoj pomoći, kojim je formirana osovina Rim-Berlin.
1938 – Libija je postala sastavni deo Italije.
1949 – Sprovodeći blokadu Jugoslavije nakon Rezolucije Informbiroa, SSSR je otkazao gostoprimstvo jugoslovenskom ambasadoru u Moskvi, što su potom učinile i ostale zemlje komunističkog bloka. Blokada Jugoslavije trajala je do 1955.
1956 – Egipat, Jordan i Sirija su osnovali jedinstvenu vojnu komandu radi koordinacije odbrane od Izraelskog napada.
1971 – Generalna skuptina UN je odlučila da primi Kinu u svetsku organizaciju i da isključi Tajvan.
1983 – Trupe SAD okupirale su karipsku ostrvsku državu Grenadu, nakon što su levičarske snage izvele državni udar.
1995 – Na osnovu sporazuma Izraela i PLO o palestinskoj samoupravi, izraelske trupe su počele povlačenje iz grada Dženin, na okupiranoj Zapadnoj obali.
2001 – Na donatorskoj konferenciji Pakta za stabilnost jugoistočne Evrope u Bukureštu SR Jugoslavija je dobila pomoć od 430 miliona evra.
2003 – U Rusiji je uhapšen milijarder Mihail Hodorkovski (Mikhail Khodorkovsky) koji se nalazio na čelu naftnog giganta Jukos. Osuđen je na devet godina zatvora zbog finansijskih malverzacija i utaje poreza.
2004 – Umro je Džon Pil (John Peel) veteran među britanskim disk-džokejima, koji je popularisao nove muzičke trendove kao što su pank, rege i hip-hop.
2009 – U dve eksplozije na parkingu u centru iračke prestonice Bagdad poginulo je 106, a povređeno više stotina ljudi.
2010 – Preminula je književnica Vesna Parun, pesnikinja za decu i odrasle, čija pesnička zbirka „Zore i vihori“ predstavlja prekretnicu u hrvatskoj poeziji posle Drugog svetskog rata („Crna maslina“, „Sto soneta“, „Olovni golub“, „Salto mortale“, „Tronožac koji hoda“, „Bila sam đečak“, „Vidrama vjerna“).
2011 – U eksploziji rezervoara goriva u libijskom gradu Sirtu poginulo je više od 100 ljudi, a povređeno 50, dok su stajali u redu da kupe gorivo.
2015 – Jugoslovenska književnica Dubravka Ugrešić dobitnica je prestižne Međunarodne nagrade za književnost „Neustadt“, poznate i kao američki Nobel.
2015 – Na parlamentarnim izborima u Poljskoj Partija prava i pravde (PiS), predvođena evroskeptikom Jaroslavom Kačinjskim, dobila je apsolutnu većinu u Donjem domu parlamenta.
2016 – Predsedništvo vladajuće crnogorske Demokratske partije socijalista (DPS) predložilo je zamenika predsednika te partije Duška Markovića za mandatara desete crnogorske vlade od uvođenja višestranačja.
Facebook citati
„DA NISI PRIJATELJIMA TOLIKO PRIČAO, NE BI NEPRIJATELJI TOLIKO ZNALI…“
Leave a comment
Žao nam je, da bi postavili komentar, morate biti prijavljeni.