Od mladih godina vozljubi Hrista Gospoda i omrze svet sujetni. Toga radi ostavi svet, ode u manastir i primi angelski obraz. Ne žaleći sebe, on se predade priskorbnom i tesnom putu inočeskom. Кroz veliko strpljenje steče dve osnovne dobrodetelji: smernost i poslušnost, i u ovim dobrodeteljima on prevaziđe „ne samo bratiju nego i sve ljude”. Čistotu duše i tela beše sačuvao od mladosti svoje. U vreme ikonoborske jeresi pokaza se kao nepokolebljivi stolp Crkve Božje. Zbog njegove velike smernosti i čistote, darova mu se od Boga dar čudotvorstva i za života i po smrti. A kad se preseli ka Gospodu, ostavi mnogobrojne učenike svoje. Upokoji se mirno u IX veku.