Rođen 258. godine, u gradu Ankiri od oca neznabošca i majke hrišćanke. Njegova blagočestiva majka Efrosinija proreče svome sinu mučeničku smrt i ostavi ovaj svet kada Klimentu beše dvanaest godina. Njena drugarica Sofija uzme Klimenta u svoju kuću kao sina, i pomože njegovo vaspitavanje u hrišćanskom duhu. Toliko beše Kliment pročuven zbog svog dobrodeteljnog života da bi izabran za episkopa ankirskog u dvadesetoj godini svoga života. U mladim godinama on je stekao starčesku mudrost, i velikom uzdržljivošću ukrotio i pobedio svoje telo. Hranio se samo hlebom i zeljem, i ništa nije jeo zaklano i krvno. U vreme Dioklecijana bi mučen tako strašno „kako nikad niko od postanja sveta”. Proveo je dvadeset osam godina na mukama i po tamnicama i jedanaest raznih mučitelja istjazavahu ga i mučahu. Kada ga jednom udarahu po licu, pljuvahu i zube mu kršahu, on doviknu mučitelju Domentijanu: „Počast mi činiš, o Domentijane, a ne mučiš me, jer i Gospodu mojemu Isusu Hristu usta bejahu tako bijena i obrazi šamarani, pa, gle, i ja nedostojni sada se toga udostojih!” Kada bi doveden pred cara Dioklecijana u Rim, car postavi na jednu stranu razna oruđa za mučenje a na drugu darove, odlikovanja, odela, novce – sve što car može darivati, pa onda reče Klimentu da bira. Mučenik Hristov s prezrenjem pogleda na sva blaga careva, pa izabra oruđa za mučenje. I bi mučen neiskazano: komad po komad mesa otkidan mu je s tela, tako da su se kosti belele ispod mesa. Najzad bi posečen od vojnika, 312. godine u crkvi u Ankiri, kada kao arhijerej služaše službu Božju. Čudesa svetog Klimenta su bezbrojna.