Rođena u gradu Tarsu, od roditelja neznabožnih, no znamenitih i bogatih. Čuvši od hrišćana za Hrista i za spasenje duše, ona se razgori ljubavlju prema Spasitelju i u duši beše sva hrišćanka. U to vreme beše strašno gonjenje hrišćana. Dogodi se, da se sam car Dioklecijan zaustavi u Tarsu, i da se za vreme njegovog bavljenja u tom gradu njegov sin, carević, zaljubi smrtno u Pelagiju, i htede je uzeti za ženu. Odgovori Pelagija preko svoje zle majke, da se ona već obrekla svome nebesnom Ženiku, Hristu Gospodu. Bežeći od skvernoga carevića i od svoje zle majke, Pelagija potraži i nađe episkopa Кlinona, čoveka znamenita zbog svoje svetosti. On je pouči u veri hrišćanskoj i krsti. Tada Pelagija razdade svoje raskošne haljine i mnogo bogatstva, vrati se domu i ispovedi majci, da je ona već krštena. Čuvši za ovo carev sin, i izgubivši svaku nadu, da će moći dobiti ovu svetu devicu za ženu, probode samoga sebe mačem i umre. Tada zla majka sama optuži caru svoju ćerku i predade mu je na sud. Car se zadivi lepoti device, i zaboravivši svoga sina, raspali se nečistom strašću na nju. No kako Pelagija osta nepokolebljiva u veri svojoj, osudi je car na sažeženje u metalnom volu, usijanom od ognja. Кada je mučitelji obnažiše, sveta Pelagija se prekrsti krstom i s blagodarnom molitvom Bogu na usnama svojim, sama uđe u usijanog vola, gde se u tren oka sva rastopi kao vosak. Postrada česno 287. godine. Preostatak njenih kostiju dobavi episkop Кlinon i sahrani na brdu pod jedan kamen. U vreme cara Кonstantina Кopronima (741-775) na tome mestu bi sagrađena krasna crkva u čast svete device i mučenice Pelagije, koja se žrtvova za Hrista da večito caruje sa Hristom.