Ovaj sveti mučenik postrada za veru Hristovu sa još preko četiri hiljade hrišćana, sveštenika, inoka i inokinja, građana, žena i dece. Beše Areta gradoupravitelj u gradu Negranu u zemlji Omiritskoj (južna Arabija), i beše mu devedeset pet godina kada postrada. Omiritskom zemljom vladaše tada neki Jevrejin Dunaan, opaki gonitelj hrišćana. Rešen da istrebi potpuno hrišćane iz svoje zemlje, on opkoli hrišćanski grad Negran, i najpre poruči građanima, da ako se ne odreknu Hrista, on će ih sve smrću umoriti. Građani zatvoriše kapije, te Dunaan dugo i bezuspešno napadaše na zidine gradske. Tada se bezakoni knez zakle građanima, da im ništa neće učiniti, samo neka mu otvore kapije gradske, da uđe i uzme danak, koji mu oni duguju, pa će se potom odmah udaljiti. Hrišćani poverovaše, i otvoriše kapije. Tada krivokleti Jevrejin pozva k sebi starca Aretu sa svima kliricima i drugim uglednim građanima, i sve ih poseče mačem. I učini potom strahoviti pokolj po gradu. Čuvši za ovo, vizantijski car Justin vrlo se ožalosti i napisa pismo etiopskom caru Elezvoju, da ide na Dunaana s vojskom i osveti nevinu krv hrišćansku. Elezvoj posluša Justina, udari s vojskom na kneza omiritskog, pobedi ga, svu mu vojsku pogubi a njega mačem poseče. Za kneza omiritskog, po Božjem otkrovenju, bi postavljen neki pobožni čovek Avramije, a za arhiepiskopa omiritskog, opet po Božjem otkrovenju, sveti Grigorije (v. 19. decembar). U Negranu hrišćani obnoviše hram Svetoj Trojici, koji Dunaan beše sagoreo, i podigoše hram svetom mučeniku Areti i ostalim mučenicima negranskim. Postradaše i venac mučenički od Gospoda primiše 523. godine.