DRUŠTVO NA DANASNJI DAN 3
Na današnji dan, 2. avgust

1100 – Engleski kralj Vilijam II, sin Vilijama I Osvajača, ubijen je strelom u šumi tokom lova.

1552 – Dogovorom u Pasauu poništen je Augsburški Interim iz 1548, a luterani (protestanti) su dobili slobodu veroispovesti u Nemačkoj, što je ozakonjeno na saboru u Augsburgu 25. septembra 1555.

1589 – Zbog prelaska na stranu hugenota, francuskog kralja Anrija III ubio je pristalica katoličke Svete lige, dominikanac Žak Kleman.

1788 – Umro je Tomas Genzboro, engleski portretista i pejsažista i jedan od osnivača britanske Kraljevske akademije umetnosti.

1799 – Umro je francuski pronalazač Žak Etjen Mongolfje, koji je sa bratom Žozefom Mišelom 1783. konstruisao prvi vazdušni balon napunjen zagrejanim vazduhom.

1802 – Napoleon Bonaparta proglašen je “doživotnim konzulom” Francuske, što mu je dalo pravo da imenuje naslednika.

1830 – Francuski kralj Šarl X Burbonski abdicirao je pod pritiskom Julske revolucije u Parizu, koja je izbila zbog kraljeve odluke da ukine slobodu štampe, raspusti parlament i promeni izborni zakon.

1858 – Britanski parlament je doneo zakon kojim je indijska vlada stavljena pod upravu britanske krune.

1876 – Rođen je lingvista Aleksandar Belić, predsednik Srpske kraljevske akademije (Srpska akademija nauka i umetnosti) od 1937. do smrti 1960, osnivač moderne dijalektologije, autor “Pravopisa srpskohrvatskog jezika”.

1903 – U Makedoniji je počeo Ilindenski ustanak za oslobođenje od otomanske vlasti, Proglašena je “Kruševska republika” koja se održala samo 11 dana, a ustanak je u krvi ugušen.

1921 – Umro je italijanski operski tenor Enriko Karuzo, proslavljeni izvođač dela Verdija i Pučinija i kancona. Jedan je od prvih pevača koji je snimio gramofonsku ploču.

1922 – Umro je Aleksandar Graham Bel, izumitelj telefona (1876).

1928 – Italija je potpisala 20-godišnji ugovor o prijateljstvu sa Etiopijom.

1934 – Umro je nemački predsednik Paul fon Hindenburg, a Hitler je sebe proglasio firerom (vođom) i preuzeo apsolutnu vlast.

1935 – Velika Britanija je donela zakon kojim je reformisan sistem upravljanja u Indiji, od koje su odvojeni Burma i Aden, garantovana je veća lokalna samouprava u pokrajinbama i formirano je centralno zakonodavstvo u Nju Delhiju.

1936 – Umro je francuski inženjer i pilot Luj Blerio, pionir vazduhoplovstva, koji je 1909. prvi avionom preleteo Lamanš.

1939 – Nobelovac Albert Ajnštajn je upozorio američkog predsednika Teodara Ruzvelta da nemački naučnici rade na bombi sa uranijumom, posle čega su u SAD počele (početkom 1940) istraživanje radi izgradnje atomske bombe.

1945 – Završena je Potsdamska konferencija na kojoj su sovjetski vođa Josif Visarionovič Staljin, predsednik SAD Gari Truman i premijer Velike Britanije Klement Atli postigli dogovor o demilitarizaciji i denacifikaciji Nemačke i njenoj podeli na okupacione zone posle Drugog svetskog rata.

1970 – Britanski vojnici su u Severnoj Irskoj prvi put upotrebili gumene metke radi smirivanja nereda.

1980 – Od eksplozije bombe na železničkoj stanici u Bolonji poginulo je 85 i ranjeno više od 200 ljudi. To je bio najteži teroristički napad u Evropi posle Drugog svetskog rata i izazvao je talas masovnih protesta širom Italije.

1990 – Iračka vojska napala je Kuvajt i okupirala ga za jedan dan. Slanjem trupa u Kuvajt, irački predsednik Sadam Husein pokrenuo je događaje koji su doveli do Zalivskog rata i stacioniranja američkih trupa u regionu.

1992 – Alžirske snage bezbednosti su uhapsile 50 naoružanih islamskih ekstremista i oduzele njihovo skladište oružja u kojem je nađeno 150 bombi.

1994 – Pod pretnjom pooštravanja međunarodnih sankcija SR Jugoslaviji, vlada Srbije pozvala je lidere bosanskih Srba da prihvate mirovni plan Kontakt-grupe za BIH i upozorila ih da će u suprotnom biti odgovorni za zločin protiv sopstvenog naroda.

1997 – Vođa najjače liberijske gerilske frakcije, Čarls Tejlor proglašen je predsednikom Liberije, čime je okončan sedmogodišnji građanski rat.

1999 – U sudaru dva voza u istočnoj Indiji poginulo je 285, a ranjeno oko 300 ljudi.

2001 – Bosanski Srbin, general Radislav Krstić osuđen je u Hagu na 46 godina zatvora zbog genocida, istrebljenja, ubistava i progona bosanskih Muslimana u Srebrenici 1995, najvećeg ratnog zločina u Evropi posle Drugog svetskog rata. Žalbeno veće Haškog tribunala je 2004. Krstiću preinačilo kaznu na 35 godina zatvora.

2002 – Snage pokreta UNITA u Angoli su rasformirane, njenim generalima su oduzeti činovi i oni su integrisani u vojsku Angole.

2004 – Umro je Francuz Anri Kartije-Breson, svetski priznat fotograf.

About the author

Related Post

Leave a comment

Your email address will not be published. Required fields are marked *

ARHIVA
Izrada sajta i hosting: Hosting - Srbija