Mučeništvo za Hrista čini od grešnika svetitelja. To pokazuje primer svetog Bonifatija. On beše najpre sluga u neke bogate i razvratne žene Aglaide u Rimu, i imaše s njom nečiste i nezakonite veze. Oboje behu neznabošci. Jednom Aglaida poželi da “ima” u kući mošti mučeničke kao neku amajliju, koja od zla brani. Pa opremi svoga slugu u Aziju, da joj nađe i kupi to što željaše. Bonifatije uze sobom nekoliko robova i dosta blaga pa pri rastanku s Aglaidom reče ovoj: „Ako ne mogadnem naći nikakvog mučenika, i ako tebi, gospođo, donesu moje telo za Hrista namučeno, da li ćeš ga primiti s čašću?” Aglaida se nasmeja i nazva ga pijanicom i grešnikom. Tako se rastadoše. Došavši u grad Tars Bonifatije vide mnoge hrišćane na mukama: jednima odsečene noge, drugima ruke, trećima oči izbodene, četvrte na vešalima itd. Bonifatiju se promeni srce, pokaja se za grešni život svoj i zaplaka. I uzviknu usred hrišćanskih mučenika: „I ja sam hrišćanin!” Sudija ga uze na istjazanje, naredi te ga grozno šibahu, potom nališe mu vrelo olovo u usta, i – pošto ga to ne povredi – odsekoše mu glavu mačem. Robovi uzeše telo njegovo i preneše u Rim. Angel Božji javi se Aglaidi i reče: „Primi onoga koji negda beše sluga tvoj, a sad je naš brat i saslužitelj; on je čuvar duše tvoje i zaštitnik života tvoga”. Aglaida, užasnuta, izađe u susret, primi telo Bonifatijevo, sagradi mu crkvu i položi u nju mošti mučenikove. Potom se ona pokaja, razdade sve svoje imanje bednim, a ona se povuče od sveta, i požive još petnaest godina u gorkom pokajanju. Postrada sveti Bonifatije 290. godine.