Sin Alfejev i jedan od dvanaest velikih apostola. Rođeni brat apostola i jevanđelista Mateja. Svedok istinitih reči i čudesa Gospoda i Spasa našega Isusa Hrista, svedok Njagovog stradanja, vaskrsenja i vaznesenja. Po silasku Svetoga Duha o Pedesetnici, apostolu Jakovu pade u deo da propoveda Jevanđelje Hristovo u Elevteropolju i okolnim mestima, potom i u Misiru, gde i postrada za svoga Spasitelja. Sa velikom silom, i na reči i na delu, pronosio je svetom Jakov spasonosnu blagovest o vaploćenom Bogu Slovu, rušeći idolopoklonstvo, izgoneći demone iz ljudi, lečeći svaki nedug i svaku bolest imenom Gospoda Isusa Hrista. Njagov trud i njegova revnost krunisani su velikim uspehom. Mnogi neznabošci poverovali su u Hrista Gospoda, crkve se osnovale i uredile, sveštenici i episkopi postavili. Postrada u Misiru u gradu Ostracinu budući na krst raspet od neznabožaca. I tako se preseli u carstvo nebesno ovaj veliki i divni apostol Hristov, da besmrtno caruje sa Carem slave.