DRUŠTVO NA DANASNJI DAN 4
Na današnji dan, 25. maj

1787 – Pod predsedništvom Džordža Vašingtona (George Washington) u Filadelfiji je počela s radom ustavna konvencija. Nacrt ustava prve moderne demokratske države u svetu, SAD, usvojen je 17. septembra, nakon gotovo četiri meseca raspravljanja.

1803 – Rođen je američki pesnik, esejist i duhovni vođa transcendentalista Ralf Valdo Emerson (Ralph, Waldo) (“Priroda”, “Ogledi”, “Uzorni ljudi”, “Vodja života”, “Društvo i usamljenost”).

1810 – U Rio de la Plati u Argentini počela je pobuna protiv španskog kolonijalnog režima, a vlast je preuzela privremena vlada. Taj dan se proslavlja kao Dan nezavisnosti Argentine, mada je nezavisnost formalno proglašena u julu 1816.

1840 – U Srbiji je uveden javni poštanski saobraćaj otvaranjem prve pošte u Beogradu, u zgradi na Kalemegdanu. Pošta je iz Beograda u druga mesta u zemlji otpremana sredom i subotom.

1856 – Rodjen je francuski maršal Franše Depere (Franchet d’Esperey), komandant savezničkih snaga na Solunskom frontu u Prvom svetskom ratu i počasni vojvoda srpske vojske.

1879 – Rodjen je Vilijam Maksvel, lord Biverbruk (Wiliam Maxwell, Beaverbrook), britanski političar i novinski magnat. Bio je član britanske vlade za vreme dva svetska rata i vlasnik “Dejli ekspresa” i “Sandej ekspresa”.

1889 – Rodjen je ruski inženjer avijacije Igor Ivanovič Sikorski. Izumeo je helikopter (1908) i avion sa više motora (1913).

1892 – Rodjen je bivši predsednik SFR Jugoslavije Josip Broz Tito. Za vreme njegove vladavine 25. maj slavljen je kao Dan mladosti. Prema nekim podacima, on je rođen 7. maja.

1895 – Britanski pisac Oskar Vajld (Oscar Wilde) osudjen je na dve godine robije zbog homoseksualizma.

1911 – Predsednik Meksika Porfirio Dijas (Diaz) podneo je ostavku posle pobede revolucionarnih snaga nad trupama vlade u građanskom ratu.

1915 – Završena je bitka za grad Ipr (Belgija) u Prvom svetskom ratu u kojoj je bilo 105.000 poginulih i ranjenih, a tokom koje su Nemci prvi put upotrebili otrovni gas koji je po tom gradu dobio naziv iperit.

1922 – Rodjen je Enriko Berlinguer (Enrico), lider italijanskih komunista od 1972. do smrti 1984, zastupnik “evrokomunizma” i “istorijskog kompromisa”.

1923 – Velika Britanija priznala je nezavisnost Transjordanije pod emirom Abdulahom (Abdullah). Istog dana 1946. novim sporazumom je priznat suverenitet te bliskoistočne države nazvane Jordan sa Abdulahom kao kraljem.

1929 – U Narodnom pozorištu u Beogradu izvedena je premijera “Gospođe ministarke” Branislava Nušića. Reditelj je bio Vitomir Bogić, a scenograf Ananije Verbicki. Naslovnu ulogu tumačila je Žanka Stokić, kojoj je Nušić unapred namenio ulogu.

1944 – Nemci su u Drugom svetskom ratu počeli vazdušni desant na Drvar (Bosna) gde je bio smešten Vrhovni štab jugoslovenskih partizana.

1960 – Tokom kinesko-nepalskih prepirki oko granice na Mont Everestu, Kinezi su stigli na severnu stranu vrha i postavili kinesku zastavu i bistu Mao Cedunga (Zedung).

1961 – Britanski advokat Piter Benenson osnovao je u Londonu Organizaciju za ljudska prava Amnesti internešenel.

1963 – Samit afričkih država u Adis Abebi je okončan sporazumom o osnivanju Organizacije afričkog jedinstva.

1969 – U Sudanu je državnim udarom vlast preuzeo pukovnik Džafar Mohamed al-Nimeiri (Jaafar Mohammed al-Nimeri).

1979 – Odmah nakon poletanja sa čikaškog aerodroma, srušio se američki avion “DC-10” pošto mu je prethodno otpao jedan motor. Poginulo je svih 273 putnika i članova posade.

1983 – U požarima koji su zahvatili tri broda na reci Nil u južnom Egiptu poginulo je više od 300 ljudi.

1991 – Završena je dvodnevna akcija tokom koje su Izraelci” vazdušnim mostom” prebacili 15.000 etiopskih Jevreja iz Adis Abebe u Izrael.

1992 – Oskar Luiđi Skalfaro (Oscar Luigi Scalfaro) postao je predsednik Italije.

1993 – Savet bezbednosti UN usvojio je rezoluciju 827 o osnivanju Međunarodnog suda za ratne zločine počinjene na tlu bivše Jugoslavije sa sedištem u Hagu. To je bio prvi takav sud posle sudova u Nirnbergu (1945-46) i Tokiju (1946-48). Godine 1994. osnovan je i Međunarodni krivični sud za Ruandu sa sedištem u tanzanijskom gradu Aruši.

1994 – Ruski književnik Aleksandar Solženjicin vratio se u Rusiju posle 20 godina izgnanstva.

1995 – Avijacija NATO-a, u ratu u BiH, bombardovala je skladište municije bosanskih Srba kod Pala. Srbi su odgovorili uzimanjem za taoce 377 pripadnika mirovnih snaga UN. Poslednji taoci pušteni su 18. juna.

1995 – U eksploziji granate na centralnom trgu u Tuzli 71 osoba je poginula, a 108 ranjeno.

1996 – Bivši bugarski car Simeon II vratio se u zemlju posle 50-ogodišnjeg egzila.

1997 – Vojnim udarom zbačena je civilna vlada u Sijera Leoneu, a predsednik Ahmad Tedžan Kabah (Tejan Kabbah) prinuđen je da napusti zemlju.

2000 – Umro je češki pozorišni i filmski glumac Fransis Lederer. Nemački film “Pandorina kutija” je jedan od najpoznatijih filmova u kojima je glumio.

2001 – Deset godina posle raspada SFR Jugoslavije, predstavnici novonastalih država parafirali su u Beču Sporazum o podeli imovine bivše zajedničke zemlje.

2001 – Amerikanac Erik Vajhenmajer prva je slepa osoba koja je osvojila Mont Everst, na koji se popeo zajedno sa Šermanom Bulom, 64-godišnjim lekarom, koji je tako postao najstarija osoba koja je osvojila ovaj vrh.

2001 – Umro je kubanski fotograf Alberto Korda, poznat po svojim fotografijama južnoameričkog gerilskog vođe Ernesta “Če” Gevare.

2002 – U padu aviona kineske avio kompanije “Čajna erlajns” u more u tajvanskom zalivu, poginulo je 225 putnika i članova posade.

2004 – U poplavama koje su zahvatile Dominikansku Republiku i Haiti poginulo je najmanje 1.950 osoba, koje su većinom odnele bujice reka.

2006 – Ministarstvo pravde Belorusije zatražilo da sud zabrani jednu od vodećih grupa za zaštitu ljudskih prava – Beloruski helsinški komitet, zbog “sistemtaskog kršenja beloruskih zakona i sopstevne povelje”. ;

2014 – Umro je Vojćeh Jaruzelski, poslednji komunista na čelu Poljske, čovek koji je 1981. u Poljskoj uveo ratno stanje, a osam godina kasnije na Okruglom stolu sa opozicijom pomogao da se mirno i bez nasilja demontira komunistički režim.

2014 – Na izborima za Evropski parlament sprovedenim u 21 zemlji EU, konzervativci iz Evropske narodne partije (EPP) osvojili su 211 poslanika, socijalisti 193 poslanika, a evrofobske stranke gotovo 130 mesta.

About the author

Related Post

Leave a comment

Your email address will not be published. Required fields are marked *

ARHIVA
Izrada sajta i hosting: Hosting - Srbija